Проверка слова
www.gramota.ru

ХОХМОДРОМ - лучший авторский юмор Сети
<<Джон & Лиз>> - Литературно - поэтический портал. Опубликуй свои произведения, стихи, рассказы. Каталог сайтов.
Здесь вам скажут правду. А истину ищите сами!
Поэтическая газета В<<ВзглядВ>>. Стихи. Проза. Литература.
За свободный POSIX'ивизм

Литературное общество Ingenia: Олег Комков - Герман Гессе. В пути
Раздел: Следующее произведение в разделеПоэзияПредыдущее произведение в разделе
Жанр: Следующее произведение по жанруЛирикаПредыдущее произведение по жанру
Автор: Следующее произведение автораОлег КомковПредыдущее произведение автора
Баллы: 4
Внесено на сайт: 23.11.2011
Герман Гессе. В пути


И там, средь гор, в заоблачной тиши,
Где даль светла, как лёгкий сон,
Отверзлось царство мёртвых предо мной:
Безвестных предков сонмище во мгле,
Мерцание несчётных духов.
И странное вошло в меня сознанье,
Что в мире я не чужд, не одинок,
Что всё во мне: дыханье, чувства, взгляд,
Уста и слух, и ровный ритм шагов,
И даже воли властный глас –
Не мною и не ныне рождено.

Я лучик света, я лишь новый лист
На древе поколений, чья младая поросль
Познала глушь лесов и пыль степей,
Чьи отпрыски цвели средь шума битв,
А их потомки строили дворцы,
Из века в век блистаньем золотым
Прекрасные столицы озаряя.

От них, через года, до тихих глаз
Моей умершей матери ведёт
Прямой, единственный и непрерывный путь
К рожденью моему, и тот же путь
Простёрся от меня во мглу времён,
К тем людям, чьим дано мне предком быть,
Чья жизнь внутри моей заключена.

И там, средь гор, в заоблачной тиши,
Где даль светла, я понял: жизнь моя,
Взор глаз моих и сердца гулкий стук –
Бесценное наследство, чью красу
Мне лишь хранить завещано от века
И передать другим.
И тихо веял
Над головой холодный дух вершин.


ок. 1907






Hermann Hesse
Unterwegs


Und da ich über Wolken hoch am Berg
In leichten Lüften schritt und stieg,
Tat sich das Reich der Toten vor mir auf:
Von tausend fernen Ahnen ein Gewölk,
Ein Flimmerblitz unzähliger Geister.
Und wunderlich ergriff mich die Erkenntnis,
Daß ich kein Einzelner, kein Fremder bin,
Daß meine Seele, meiner Augen Blick,
Mein Mund und Ohr und meiner Schritte Takt
Nicht neu und nicht mein Eigen sind,
Auch nicht mein Wille, der mir Herr erschien.

Ein Strahl bin ich des Lichts, ein Blatt am Baum
Unzähliger Geschlechter, deren frühe Völker
In Wäldern lebten und auf Wanderung,
Und andrer, die von Krieg zu Krieg getobt,
Und wieder andrer, deren Wohnungen
Von Edelholz und Gold und Schmuck gebaut
In schönen Städten wundersam erglänzten.

Von ihnen her bis auf den stillen Blick,
Den meine Mutter hatte, die mir starb,
Ist alles nur ein unentrinnbar sichrer Weg
Zu mir gewesen, und derselbe Weg
Führt von mir weg in uferlose Zeiten
Zu Menschen, deren ferner Ahn ich bin
Und deren Leben meines in sich schließt.

Und da ich über Wolken hoch am Berg
In leichten Lüften schritt, ward mir mein Leben,
Mein schauend Auge und mein schlagend Herz
Ein köstlich Lehen, das ich dankbar trug,
Doch dessen Wert und Schönheit mir nicht eignet
Und darum nicht vergeht.
Und leise flog
Die kühle Höhenluft mir um die Stirn.

um 1907

Обсуждение

Exsodius 2020
При цитировании ссылка обязательна.