Проверка слова
www.gramota.ru

ХОХМОДРОМ - лучший авторский юмор Сети
<<Джон & Лиз>> - Литературно - поэтический портал. Опубликуй свои произведения, стихи, рассказы. Каталог сайтов.
Здесь вам скажут правду. А истину ищите сами!
Поэтическая газета В<<ВзглядВ>>. Стихи. Проза. Литература.
За свободный POSIX'ивизм

Литературное общество Ingenia: Даниэль Коган - Уве Ламмла. Элегия
Раздел: Следующее произведение в разделеПоэзияПредыдущее произведение в разделе
Жанр: Следующее произведение по жанруЛирикаПредыдущее произведение по жанру
Автор: Следующее произведение автораДаниэль КоганПредыдущее произведение автора
Баллы: 3
Внесено на сайт: 05.12.2011
Уве Ламмла. Элегия
Летят большие птицы издалече,
С небес беззвёздных, ослеплённых, голых;
Погасли в буре крыл очаг и свечи,
Исчез навек зари последний сполох,
Крик захлебнулся, иссякают речи,
Как шаг волов, измученных, тяжёлых.
Лишь молнии блестят из синей дали –
То озаренье шлёт мой Бог Печали.

Лежал я в роще средь шумов неясных,
Не в силах сделать слабого движенья
Рукой, чтоб мух прогнать однообразных -
Лазутчик, в ожиданьи наступленья,
В мечтах витая, горьких и напрасных,
Вмиг забывая вещие виденья -
Картины, что несут прозрений бремя -
Поглотит их безжалостное время.

Иззубренными горными хребтами
Окружена страна, и только крылья
Туда домчат, стоят пред ней вратами
Седые скалы, и орёл в бессильи
Не пролетит над этими местами;
Обломков, скрытых вековою пылью,
Он не увидит, одолев границы,
И споря с солнцем, чтоб с пути не сбиться.

Летят большие птицы из укрытий,
Пока нам солнце светит с небосвода, -
Плоды небес, земли и вод соитий,
Когда в ночи бушует непогода.
Но кто из нас осмелится, скажите,
Сдержать удар, что нанесёт природа,
В рог вострубить, вещая о начале:
«Пришёл твой час, явись, о Бог Печали»?

Uwe Lammla
ELEGIE

Die großen Vögel kehren aus den Schwärzen,
Aus nackten Himmeln, sternenlosen, blinden,
Im Sturm der Schwingen loschen Herd und Kerzen,
Und niemand wird die Sonne wiederfinden.
Ein Schrei, erstickt, die Worte auszumerzen,
Die Echsen, die sich todwund weiterwinden,
Die Blitze und die Horionte blauer
Erleuchtung leiten meinen Gott der Trauer.

Ich lag im Hain, verspielten Rufgeräuschen
Der Lauscher, der auf seine große Stunde
Die Muster träumt und, Fliegen fortzuscheuchen,
Die Hand nicht hebt und im geschloßnen Munde
Melancholie, die niederfiel zu täuschen,
Begehrt und heimführt, wenn vergeßner Kunde
Die Bilder dichten, vor der Zeit gewußte,
Ein Träumer, der den Traum vergessen mußte.

Ein Land, von Bergen, wild gezackt, umrandet,
Die pfadlos sind, und nur dem Flügel offen,
Verhießen Klippen, manches Wrack, gestrandet,
Und Jahre, die auf hohe Einsicht hoffen.
Ein Adler, der im Innersten gelandet,
Verriet nichts als die unbegehbar schroffen
Begrenzungen, die er zu überfliegen
Die Sonne focht, nach höherm Glanz verstiegen.

Die großen Vögel kehren aus Gefahren,
Verborgenen, solang uns Tag behütet.
Sie sind der Himmel, Flur und Flut zu paaren,
Wenn Erde bebt und das Gewitter wütet.
Doch wer, wenn sie sich diesmal offenbaren,
Hebt blitzgezeugt und irden ausgebrütet
Das Horn um Stoß und überwölbt mit Dauer
Die große Stunde für den Gott der Trauer?

Из сборника "Fliederblüten", 1981

Обсуждение

Exsodius 2020
При цитировании ссылка обязательна.